Koncentratori sunčeve energije
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 37 | Nivo: Mašinski fakultet Niš

 Univerzitet u Nišu
Мašinski fakultet
Seminarski rad iz grejanja i toplifikacije
KORIŠĆENJE ENERGIJE
SUNCA - KONCENTRATORI SUNČEVE ENERGIJE
Predmetni nastavnik: dr Velimir Stefanović
Predmetni asistent: mr Mirjana Laković
Cvetković Miloš 10809
Mihajlović M. Miloš 10735
Mihajlović Nikola 10734
Niš, 2010.
Sadržaj:
1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
2. Sunce i njegova energija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
- Energija sunčevog zračenja na gornjoj granici atmosfere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
- Solarna konstanta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
- Snaga Sunčevog zračenja na površini zemlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
- Pravac Sunčevih zraka i atmosferska propustljivost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
- Zavisnost od godišnjih doba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
- Meteorološki uticaji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
- Komponente Sunčevog zračenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
- Raspodela energije u Sunčevom spektru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
3. Oblici konverzije Sunčevog zračenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
- Тоplotna konverzija i principi korišćenja Sunčeve energije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
- Efekat staklene bašte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
- Toplotni prijemnici Sunčevog zračenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
- Fotonaponska konverzija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
4. Prijemnici sa koncentrisanjem Sunčevih zraka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
- Reflektivni koncentratori – ravni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17
- Heliostatski makrokoncentrator . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
- Koncentratori sa krivim ogledalima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
- Koncentratorski sistemi sa ravnomernim okretanjem ka Suncu . . . . . . . . . . . . . . . . 23
- Toplotna analiza koncentrišućeg sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
- Izgled i konstrukcija različitih tipova koncentratora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
- Solarne peći . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
- Solarni (dimnjak) toranj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
- Solarni balon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
- Optička sočiva kao koncentratori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
5. Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
1. UVOD
Obnovljivi izvori energije su oni čiji se kapacitet ne smanjuje iako ih koristimo. Prirodni procesi, koji se neprekidno događaju na Zemlji utiču da se ovi izvori stalno obnavljaju i da se kao takvi ne mogu potrošiti. Sunce, voda, vetar, biomasa i toplota zemljinog jezgra su osnovni vidovi obnovljivih izvora energije. Većina ovih energetskih resursa su, u suštini, posledica Sunčevog zračenja, kao u ostalom i sva fosilna goriva (ugalj, nafta, zemni gas) koja sad čine bazu modernih energetskih sistema. Fosilna goriva nisu ništa drugo već milionima godina “skladištena Sunčeva energija”. Kako je količina fosilnih goriva na zemlji ograničena, oni čine kategoriju konvencionalnih ili neobnovljivih izvora energije.
Energija vetra, je indirektan oblik Sunčeve energije koja prouzrokuje razlike u temperaturi i pritisku u atmosferi. Procenjuje se da oko 2% sunčevog zračenja koje stiže na Zemlju, bude transformisano u energiju vetra. Energija vetra može da se koristi za proizvodnju električne energije upotrebom velikih vetroelektrana ili za individualne potrebe građana.
Energija vode, gde Sunčeva energija pokreće cirkulaciju vode i vodene pare. Snaga vodenih tokova se koristi za proizvodnju električne energije. U Srbiji se oko 30% ukupne proizvedene električne energije obezbeđuje radom hidroelektrana.
Energija Zemlje, gde se od biomase dobijaju čvrsta goriva, biogas, biodizel i bioetanol koji zamenjuju klasične energente kao npr. dizel ili benzin. Gradske deponije smeća se, takođe, mogu tretirati kao “urbana ležišta gasa”. Naime, u donjim slojevima deponija odvija se razgradnja organske materije iz gradskog smeća u anaerobnim uslovima. Ovaj gas moguće je sakupljati i dalje koristiti, slično kao i prirodni zemni gas. Biomasa, u vidu drveta, je tradicionalni energetski resurs koji je dominirao sve do početka masovnog korišćenja uglja. Osim drveta koje se danas u razvijenim zemljama manje koristi kao energetski resurs, u biomasu spadaju i nusprodukti u ratarskoj i stočarskoj proizvodnji, prehrambenoj i drvnoj industriji. Pored ovoga, postoje i specifični usevi čija se biljna masa koristi u proizvodnji tečnih goriva. To se pre svega odnosi na uljanu repicu pri proizvodnji biodizela, kao i šećernu trsku u proizvodnji alkoholnih goriva (naročito u Latinskoj i Centralnoj Americi).

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]